Данима се упорно остајало после часова.
Многи аутобуси су пропуштени.
Неколико мајица и пар патика је непланирано остало уфлекано.
А колико су само пута опране четкице и пребрисан под….!!!
И све – добровољно и самоиницијално, с вољом и радошћу.
Сваки пут сте могли да чујете како одзвања смех из ходника мале зграде када су наши Лолинци покушавали да га „пробуде“. Дружили су се сви, јер леп гест не познаје узрасте: млађе Лоле су се дивиле радовима старијих, док су старије концентрисано „доносиле“ птице, печурке и дрвеће на зидове. Све уз осмех и све зелено, јер зеленило симболише природу – смиреност и динамику у исто време.
И зато никад не оцењујте на основу спољашњости наше старе школске зграде; у њој се крије искрене љубави, топлине и пожртвовања на претек!
Јер школа је друга породица.
Уређење школског ходника