На периферији Руме, на такозваном „Брегу“, у окружењу приземних кућа, истиче се фасада једноспратног, барокног здања Основне школе „Иво Лола Рибар“. Неугледна капија деценијама је затварала школско окружење, али данас тај простор засијава новим светлом. Сада се иза решетака железне капије поглед пролазника зауставља на лепо негованом врту, који је опточен разнобојним цвећем и мирисним биљем, а иза којег се простиру спортски терени оивичени травњацима и дрвећем. Појачан звуком одбојачке лопте и дечјег смеха, овај простор постаје права оаза за малишане, који попуњавају време ван учионица играјући разне спортове. Шарму и топлини амбијента доприносе голубови, настањени у поткровљу зграде, који живе хранећи се остацима дечје ужине, а, потом, узлећу на богату крошњу кестена чије гране надвисују школску зграду, као символ слободе и игривости. Ови птице слободно лете изнад игралишта, додајући осећај лакоће и радости. Присуство деце, смех и радост оживе сваки кутак ове зелене оазе и утисак је тада још импресивнији, остављајући трајан печат у срцима свих који ту прођу, јер ова школа није само место учења, већ и простор где се стварају успомене за цео живот.

Трагајући за именима бивших ђака наше школе који сада чине културну и научну елиту код нас и у свету, истичемo следећа позната имена: Стјепко Гут – Дарко (џез музичар светског реномеа, професор на конзерваторијуму у Грацу), Ђорђе Јоцковић (професор на Пољопривредном факултету Универзитета у Новом Саду), Никола Радовац (амбасадор), Весна Тодоровић (доктор микробилогије), Мирослав Ћивић (магистар микробилогије и асистент на ПМФ-у)…

Прочитај више…

Иди на врх