На РТВ Центар Срем у категорији образовање објављују се чланци на тему: „Образовање за 21. век“.
Овде преносимо исечак из чланка Образовање за 21. век – Кућна настава.
„О томе како у пракси изгледа кућна настава разговарали смо са Светланом Којић, професором разредне наставе у ОШ “Иво Лола Рибар”из Руме. Занимало нас је њено лично искуство у овом виду наставе и услови под којима се настава одвија.
„Кућна настава је захтевна сразмерно здравственом стању детета. На пример, тренутно радим са дечаком који болује од церебралне парализе. Он не може да хода и седи самостално, говор му је недовољно развијен, а има и респираторних проблема. Наравно, дете у оваквом стању не може похађати школу у редовним условима. Он је тренутно четврти разред и са њиме се ради према индивидуалном плану и програму, при чему су садржаји прилагођени његовим способностима. Иако има тешкоће, његови резултати су понекад изненађујући. Веома се радује настави, што показује брзим покретима и гестикулацијом, а врло успешно показује и сфере интересовања”, изјавила је Светлана.
Познато је да деца са здравственим проблемима попут овог дечака често имају склоности ка дигиталним уређајима попут телефона или компјутера, па смо Светлану питали на конкретном примеру, да ли их и у којој мери користи у настави.
“Дечак са којим радим воли да учи пре свега кроз игру и увек му је забавније ако му садржаје приближим уз употребу телефона, таблета, телевизора, или другог уређаја који нам је у том моменту доступан. Њега посебно занима техника и изузетно је заинтересован да прстима додирује паметни телефон. Уме, уз помоћ, да пронађе снимке који га занимају, да појача и смањи звук, што је за њега веома велики успех За њега је битно да учи на практичним примерима, а пошто га занимају машине, мајсторство, вожња, трудим се да га кроз игру научим боје, да броји и слично,” објаснила је Светлана Којић.
Светлана је у разговору истакла и то да је за децу са здравственим проблемима или сметњама у развоју посебно битно да се теорија уско повеже са практичном демонстрацијом и да је технологија довољно узнапредовала да то може да испрати. Ипак, како она каже, најбитнији је људски фактор, односно да наставник разуме потребе детета, да му се прилагоди и да му помогне, а то, сложићете се, није лак задатак.“
Извор фотографије и исечка: РТВ Центар Срем