Драги родитељи:

  • Деца могу са свиме да се суоче – ако знају са чим се суочавају. Тако граде механизме који ће им у животу требати.
  • Не кријте ништа од њих да бисте их заштитили – они ионако знају и само им треба помоћ да именују и разумеју, језиком примереним њиховом узрасту.
  • Деца осећају наш страх и несигурност и ако са њима разговарамо о томе – знају о чему се ради, дају му име, могу да га нацртају, попричају са њим – њихова несигурност ће бити мања.
  • Несигурност и страх се повећавају уколико избегавамо да причамо са њима, исто и уколико се ми преплављујемо страхом. Њихов страх је повезан са нашим.
  • Од начина на који се ми суочавамо са страхом и несигурношћу зависи и начин на који то чине наша деца. Деца уче по моделу.
  • Деци у млађим разредима ОШ – детаљније објаснити о вирусу, пошто су они вероватно већ доста тога чули од одраслих, вршњака, или преко ТВ и других медија. Питати их шта су они чули и шта причају њихови вршњаци како би могли да им помогнете да раздвоје истините од неистинитих података који су ту често само да заплаше и подигну анксиозност. Рећи им како се вирус зове, објаснити им шта значи пандемија, ако покажу радозналост показати им снимак како се вирус преноси (прилагођен узрасту, анимирани). Више ставити нагласак на акцији које људи чине да би се заштитили, и објаснити улогу карантина, маски, рукавица. Конкретне ствари које штите даће деци осећај контроле и смањиће њихову беспомоћност.
  • Са децом у вишим разредима основне школе причајте на сличан начин као и са другим одраслима. Важно је да им дате тачне, јасне и важне информације, јер они већ о свему могу и сами да виде на интернету, а кривљење информација само ће појачати њихово неповерење у вас и у систем.
  • Деца воле ред и структуру – помозите им да организују дан и да се зна када се у току дана учи, када је време за дружење, спорт, забаву.
  • Омогућите им комуникацију са вршњацима како би са њима могли да деле оно што им је битно.
  • Деца различито реагују- нека ће бити у страху и опрезна (чешће ће прати руке, питати о вирусу, плашити се изласка напоље), нека ће се бранити хумором (делиће слике и шале на рачун вируса, задиркиваће једни друге), трећи ће негирати проблем како би му умањили значај, неће следити упутства родитеља, тражиће упорно да иду код другова или да им неко дође, четврти ће трагати за информацијама и показивати повишену радозналост јер ће им знање давати осећај контроле.
  • Родитељ је ту да се усклади са дететовим начином реаговања, да га не критикује што се плаши, плаче или се руга страху других и пружи му подршку и сигурност.

Аутор текста: психолог, Биљана Хавлек.

Корисни линкови на ову тему:

Како разговарати са дететом о пандемији новог корона вируса

The ultimate kids’ guide to the new coronavirus

Како деци објаснити изолацију и учинити да се не осећају изопштено и преплашено током ванредног стања

Како да учиш у ванредним околностима

Активности и игре у периоду кућне изолације

Телефони за психосоцијалну подршку

Корона вирус у светлу животног циклуса породица са адолесцентима

Како се изборити са усамљеношћу током епидемије

Администратор 2020., Новости