На РТВ Центар Срем у категорији образовање објављују се чланци на тему: „Образовање за 21. век“. При обради ове теме интервјуисана је колегиница Марина Вујаковић која је запослена као наставник дигиталне писмености и математике у одељењима за образовање одраслих при Основној школи „Небојша Јерковић“ у Буђановцима и као наставник дигиталне писмености у одељењима за образовање одраслих у нашој школи.

Овде преносимо део чланка Образовање за 21. век – Час дигиталне писмености.

„Основна школа “Небојша Јерковић” из Буђановаца уз сагласност Министарства просвете и КПЗ-а у Сремској Митровици, спроводи образовање одраслих који су на издржавању затворске казне. Колико дуго радите са полазницима у КПЗ-у?

“У Казнено поправном заводу у Сремској Митровици радим од 2016. године, као наставник математике и дигиталне писмености. Почела сам да радим у оквиру пројекта “Друга шанса” који је подразумевао формално основно образовање одраслих, који из неких разлога нису завршили основну школу. Тај пројекат је започет пре неких 7 година и подржавала га је ЕУ како би се број неписмених у нашој земљи свео на минимум. Пројекат се потом синергисао у систем основног образовања и васпитања”, изјавила је Марина Вујаковић за наш портал.

Када сте почињали са радом у КПЗ-у, да ли сте имали предрасуда и какви су Ваши утисци сада?

“Када сам почела са радом у школи у оквиру КПЗ-а, постојали су одређени стереотипи и разне предрасуде. Затвор је специфична установа у којој важе посебна правила, дисциплина је веома строга, те је самим тим и рад у том окружењу другачији него у класичној школи. Ако се осврнем на прве дане мог рада у затворској школи, сећам се да ми није било баш пријатно: увек се пролази контрола од стране полицијских чувара за улазак, онда те они спроводе кроз затворски комплекс до школе, пролази се поред колоне осуђених лица… Ми, наставници који тамо радимо, увек имамо подршку чувара у тој установи, али до сада нисмо имали разлога да тражимо помоћ од њих”, изјавила је Марина и додала:

“Сада могу рећи да наши полазници имају поштовање према наставницима и пристојно се понашају док су на часу. Ми све полазнике, без обзира што су ту где су, гледамо “истим очима”, не размишљамо о томе шта је ко починио и зашто је лишен слободе, а тако је много лакше радити у затворској школи. Посао наставника тамо је да полазнике научи да уче, размишљају, пишу, читају, рачунају, стичу макар теоријска знања”.

Лица на издржавању затворске казне не могу имати контакт са дигиталним уређајима, посебно ако су у питању телефони и не могу имати приступ интернету. Са друге стране, у образовању одраслих у оквиру школа, услови за један дигитални час су много другачији?

“Ту је ситуација другачија. Ове школе су опремљене довољним бројем рачунара и друге технолошке опреме, имају одличне дигиталне кабинете, па полазници радо долазе на наставу. Дешава се да старији полазници, који никада нису користили рачунар, немају воље да раде на рачунару, па чак имају и страх да га користе, већ после месец дана науче да откуцају текст који им треба, направе табелу, пронађу информације на интернету и много тога другог. То ми је велика мотивација”, истакла је наставница.

Живимо у свету где су дигитални уређаји скоро неопходни и где је вид казне забрана интернета и одузимање паметног уређаја. Како видите будућност дигиталне наставе?

Основне школе у којима ја радим прате трендове у образовању, те користимо интерактивне табле, нове рачунаре, пројекторе, користимо е-дневнике, е-огласне табле, користимо разне едукативне програме и апликације у настави, а чекамо и е-уџбенике, како би олакшали родитељима, деци и нама, наставницима. Трудимо се да наше дигиталне учионице претворимо у потпуно паметне учионице. Дигитализација образовања је неопходна, јер се свет око нас дигитализује, а образовање не сме да заостаје. Раније смо, у школама, имали акценат на наставнику и теорији, а данас на ИКТ-у, ђаку и практичним вештинама. Сматрам да је најбоља опција задржати нешто од старог система, који јесте функционисао, али га обогатити новим технологијама и кроз то повезати наставнике и ученике. Дуг је процес да се образовање у Србији дигитализује у потпуности, али ми смо кренули. Малим корацима се могу прећи велики путеви”, закључила је Марина Вујаковић.“

OBRAZOVANJE ZA 21. VEK -Čas digitalne pismenosti

Извор фотографије и дела чланка: РТВ Центар Срем

Администратор Светлана Којић 2019., Новости